Problem sa dobrim pičkama

- Šta je, nova cica a? -
kažem burazeru dok ga gledam kako se ubrzano sprema, licka, macka, picka, kao kakva žena sačuvaj me bože.
- Ma jok, bre, to su ...... i ....., znaš one što si ih videla da se penju pa rekla "Kuda idu ove dobre pičke?", a onda se zabezeknula kada si ih videla da sede kod mene u sobi!
- Vidiš, savršeno se sećam da sam to rekla, ali da me ubiješ ne mogu da se setim kako izgledaju!

Kako se dizajneri samoubijaju

Probude se "rano izjutra", pričamo o 07:00 A fuckin`M, skuhaju si kavicu, zapale cigaricu, premeste radni prostor u dnevnu sobu, četuju, igraju "virtua tennis" , vrebaju konkurenciju iz prikrajka a onda prelome prste i kažu "e sad ću da te završim", potom gurnu USB HD na kojem čuvaju podatke i ubiju glanc nov laptop, ali se ne zabrinu uopšte, jer tu je garancija, tu je servis, i oni su tamo očas posla.
...a posle dva dana...
- Kako to misliš još nisi krenuo da radiš na njemu?..aha..dobro, počni danas, posao mi stoji!
...posle tri dana...
- Nerade danas, pederi jedni!
...posle četiri dana...
- Kako??Još ne znaš šta mu je?A kad ćeš znati??..aha..majke ti pošuri , ovo mi je 25 kutija cigara otkad me je Agli ostavio!..kako ko je Agli?!!; pa jel znaš ti uopšte da radiš u servisu za lap-top(ov)e?!?!
...posle pet dana...
- Molim Vas dajte mi kolegu koji radi na mom Agliju, već nedelju dana ga drži u zarobljeništvu i neće da mi kaže šta mu je Agli rekao..krenuo na posao ali udario u banderu, izgubio malo kose, levu obrvu, domali prst na desnoj ruci...ali stiže na posao jel da??

Prvi vikend bez mašine
- Kaaži zaaštoo,joj, hik,meee ooossstaaaviii,hik,src,Hik,ee ispuunii tuugoooo oo oom...

Vreme: sadašnje
Mislim da sam totalno spremna za glavnu ulogu drugog dela filma "Pi"

Dad at Comedy Barn

Sok od jagode

Probudila se. Ili barem mislim tako. Osećam svaki mišić i hladan jastuk pod glavom. Koliko dugo sam spavala otkrivena?
Trljam oči, pokušavam da izoštrim sliku svoje svakodnevnice. Jedan kratki pogled kroz prozor mi govori da je davno svanulo, biće da je podne. Pritiskam komandu "turn on" ali telo ostaje bespomično da leži. Nije tako teško kao što se čini, ne možete biti tako teško, to je urođeni ritual ali zašto danas ne mogu da ga izvedem? Koliko dugo ležim ovako?
Probudila se. Ili barem mislim tako. Noć je. Ležimo zagrljeni okupirani slikama u glavi onog drugog.
- Gde si bila do sada? Misli su ti lutale...možeš da se kriješ a možeš i da probaš da razumeš...sutra mi je nestvarno - rekao je pred odlazak.
Neodlaze drugi, već ja. Ne ostavljaju drugi tragove već ja sečem sebe.
- Moj čovek mora biti hrabar i uporan - odgovorila sam.
Probudila se. Probudio me telefon.
- Pogrešan broj.
Ustajem i odlazim do frižidera. Uzimam sok od jagode i ispijam ga do kraja. Praznu ambalažu zakucavam u kantu. Protežem se ispred prozora i udišem svež jutarnji vazduh. Mislim da ću danas stići da završim pakovanje. Ostalo je još samo par stvari sa tavana i kutija sa starim dnevnicima iz podruma.

Ljubavi koje će doći

Modrice nastaju same…a ruke bole od praznine. Budućnost nestaju u svakoj izgovorenoj reči. Budućnost nije ni postojala, jer vreme je termin koji je čovek izmislio. Sve je samo jedan trenutak i momenat pažnje, jer lepota leži u oku posmatrača…a ja sam špijun na visokim štiklama i potrebna sam ti da bi znao ko si i šta želiš.

Nije bitno šta će biti sve dok bude.

Luciferov odlazak

Poslednji korak nije boleo.