Dani

Otvaram oči. Gasim svetlo, palim radio. Doručkujem ili ne. Pijem kafu, obavezno. Tuširam se. Ponekad zadržim pogled na ogledalu. Gledam se u oči dok ne osetim strah od pogleda sa druge strane. Onda operem zube i ispljunem taj osećaj. Obrišem usta peškirom. Nahranim kuče. Tražim ključeve od stana. Silazim niz stepenice. Utapam se u masu.
Otvaram oči. Sednem na ivicu kreveta. Posmatram stvari po sobi ali ne razmišljam o onome što vidim. Samo sedim. Pogledam kroz prozor. Ka nebu. To me tera da razmišljam o kretanju u napred. Onda plačem. Ne znam koliko dugo, ne znam tačno i ne želim da znam. Umivam se. Uhvatim svoj odraz u ogledalu. Oči su mi staklene. Oblačim jaknu. Stojim neko vreme pred vratima. Kupujem kartu. Kod vozača.
Otvaram oči. Čujem glas. Sanjarim. Stavljam jastuk preko lica. Vrištim. Onda šetam po kući sa telefonom u ruci. Vidim se u odrazu pogleda drugih ljudi. To nije dovoljno. Prebrojavam novac. Kupujem sok, pomorandže, čokoladu. Posmatram ljude na kasi. Gledam ih kako vade namirnice. Prelazim ulicu.
Otvaram oči. Ne budim se.